СИГИРЛАРНИНГ БЕПУШТ(ҚИСИР)ЛИГИДАН КЕЛАДИГАН ЗАРАРНИ АНИҚЛАШ ВА ИҚТИСОДИЙ КЎРСАТКИЧЛАРНИ ЯХШИЛАШ ЧОРАЛАРИ

Mualliflar

  • Феруза Собирова Андижон Қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти магистранти Muallif

;

Бепуштлик, қисир сигир, олинмай қолган махсулот, гўшт,сут, сабаблар, қисир сигирлар ва таналарни сақлаш ва озиқлантириш учун самарасиз мажбурий ҳаражатлар, сигирлар подасини тўлдиришни секинлашуви, бепуштликдан келадиган иқтисодий зарарни аниқлаш.

Abstrak

Фермер хўжаликларида, ахоли шахсий томорқа хўжаликларида  сигирлар, асосан бузоқ олиш учун, кейин эса сут маҳсулоти олиш учун боқиб келинади. Урғочи таналардан  одатда 24- 27 ойлигида биринчи бузоқ олинади, кейинги даврларда хар йили бир бош сигирдан бир бош бузоқ олишга ҳаракат қилинади. Аммо, баъзида шундай бўладики, сигир узоқ вақт насл бермайди. Албатта, бу ҳолатда фермер ва шахсий томорқа эгалари  катта йўқотишларга дуч келиши, иқтисодий зарар кўришга мумкин, чунки, улар ҳайвонларнинг озуқаси ва уни парвариш қилиш учун пул сарфлаши керак. Бундан ташқари, хайвон эгаси узоқ вақт давомида сут махсулоти хам ололмайди, бинобарин сотиш учун ва истеъмол учун сут ҳам йўқ.

Iqtiboslar

Зеленовский А.А. Экономика предприятий и отраслей АПК: Практикум. - Издательство Гревцова, 2009.

Лещиловский П.В. Экономика предприятий и отраслей АПК: Учебник – 2-е изд., переработ. и доп. – БГУ, 2007.

Минаков И.А. Экономика отраслей АПК: Учебник – Колос, 2004.

И.И. Родин, В.Р.Тарасов, И.Л.Якимчук. Практикум по акушерству, гинекологии и искуссственному осеменению сельскохозяйственных животных. Москва. «Колос» 1976

Nashr qilingan

2023-05-12

Iqtibos keltirish tartibi

СИГИРЛАРНИНГ БЕПУШТ(ҚИСИР)ЛИГИДАН КЕЛАДИГАН ЗАРАРНИ АНИҚЛАШ ВА ИҚТИСОДИЙ КЎРСАТКИЧЛАРНИ ЯХШИЛАШ ЧОРАЛАРИ. (2023). Yevroosiyo Akademik Tadqiqotlar Jurnali, 3(5 Part 2), 129-132. https://www.in-academy.uz/index.php/EJAR/article/view/3912
Innovative Academy RSC
Article metrics Views and PDF downloads
0 Views
0 Downloads